FERNBAHOVI

   Apatinski žitarski trgovac Balint Fernbah kupio je 1850. godine 1818 jutara zemlje u istočnom i severoistočnom delu čonopljanskog atara. Zemlja je, verovatno, pripadala carskim i opštinskim dobrima, koja se kao *REMANCIJA prodavala, pošto nije donosila velike prihode a sigurno nije bilo ni ko da je obrađuje zbog udaljenosti i velikih površina. Pa su se vlasti sredinom devetnaestog veka otarasivale društvenog balasta, dobijajući za zemlju nešto novca, što joj je bilo svrsishodnije nego da sama organizuje proizvodnju na njoj, za čega nije bila spremna. To nije pojava samo u čonopljanskom ataru; slično se, samo desetak godina kasnije, postupilo i u ataru Bačkog Monoštora, gde je prodato 1700 jutara. Ovu okolnost su koristili bogatiji trgovci, veleposednici, plemstvo, bolje plaćeni opštinski, gradski i drugi službenici, razni stručnjaci, zanatlije i ostali.

(*REMANCIJA je latinska reč a znači ''ostatak'').

     Posle Balinta Fernbaha, njegov rođeni brat Antal Fernbah, žitarski trgovac iz Apatina, kupuje 1860. godine u Temerinu 4164 jutra zemlje od plemenitog Šandora Sečenjija. Kupljen je i dvorac na sprat. Ovim počinje ekonomska ekspanzija Fernbahovih, koji će krajem XIX veka u Bačkoj imati 17000 jutara zemlje. Njihovi najveći posedi su u Čonoplji, Staroj Moravici, na Bačkom Sokolcu, u Bajši, Temerinu, Sonti, Somboru i na Malom Staparu. Balint Fernbah je vlasnik 4369 jutara u Sonti, Fernbahovi u topolskom srezu imaju 4000 jutara.

     I pored ogromnog poseda za bačke prilike, Fernbahovi kapital ne ulažu za razvitak industrije na bazi prerade sirovina. Zadovoljavaju se stečenim i kupuju zemlju, čime utiču na konzerviranje materijalne baze, kako se ne ponašaju samo oni, nego i ostali veleposednici, bilo da su poticali od plemenitih predaka, barona i grofova, ili da su građani. Po negde su podigli koji manji mlin na svojim posedima i time se završavao plasman kapitala. Odatle zaprepašćujuće stanje u Bačkoj, da je skoro 90% stanovništva seoskog, među kojem je najviše poljoprivrednih nadničara.

     Na posedu istočno od Čonoplje sin Karolj Fernbah je početkom XX veka imao 800 a njemu je pripadalo u Sonti 950 jutara; na oba poseda ima 340 krava, 258 konja, 1200 svinja, 4 kosačice, 2 vršalice, 2 parna pluga, dok je od ukupne površine oranice 1588 jutara, senokosa 50, pašnjaka 40, a pod parkom je 30 jutara. Slično je stanje i na ostalim njihovim posedima, koje su posle Balinta i Antala Fernbaha nasleđivala njihova deca. U Staroj Moravici na kapitalu Janoša Fernbaha od 1636 jutara držano je 220 krava mađarske rase, 32 kobile, 86 volova; najviše je sejan kukuruz i uveliko se rastura superfosfat; tu su parni mlin, 2 vršalice, 3 kosačice, dvorac. Na drugom moravičkom posedu Fernbahovih, kojim rukovodi kćerka Balinta Fernbaha, na 1600 jutara imaju 250 krava, 90 volova, do 70 krmača, ribnjak, parni mlin, 2 arteska bunara, 2 kosačice, 2 vršalice, na ergeli odgajaju rasne konje. Na oba moravička poseda su izgrađeni dvorci; u jednom od njih je 1977. godine uprava Poljoprivrednog kombinata ''Krivaja'', oko kojeg je izgrađeno moderno naselje istog naziva i koje se stalno uvećava. Drugi dvorac Fernbahovih je bliže Bačkom Sokolcu, sa leve strane asfaltnog puta Stara Moravica - Bačka Topola, ali je manje očuvan.

Dvorac ''KRIVAJA''

     Na imanju Balinta Fernbaha u Sonti, na preko 4000 jutara, timari se početkom XX veka 400 krava, 50 ergelskih konja, 130 volova, 1000 svinja ''mangolica'', 120 krmača, 50 običnih krava, 60 nerastova, ribnjak je na 300 jutara. Pod kukuruzom je, obično, 2000 jutara, kudelje se seje na 300, dok je 100 jutara predviđano za proizvodnju stočne hrane. Pašnjak je 400 jutara. U Sonti koriste 4 vršalice, 1 parni plug, više kosačica. Riba se prodaje u Budimpešti. Nadnica za muškarce je 1,4 do 3 krune, dok žene za isti trud primaju 1 do 2 krune.

     Ništa manje Fernbahovi ne poklanjaju pažnje imanjima i stoci u Temerinu i Somboru. U Temerinu je posed deljen među potomcima Antala Fernbaha, pa je od 3200 jutara 2000 izdavano u arendu bogatijim zemljoradnicima iz sela i obližnjeg Bačkog Jarka, a na preostalom delu imanja je 300 krava mađarske rase, 50 konja, 50 volova, 2 bika za priplod, 2 vršalice. U Somboru je Peter Fernbah uživao 1400 a u Temerinu 1650 jutara. U Somboru, bliže Žarkovcu i Šaponjama, držao je 80 krava punosimentalske rase, 120 krmača, 30 ergelskih konja, 1 parni mlin, 1 vršalicu. Najviše gaji kukuruz. 

     Bogati Fernbahovi su kupšili plemstvo 1896. godine. Plemstvo je glasilo na Balinta i Antala Fernbaha, koji su sredinom XIX veka kupili velike posede u blizini Čonoplje i u Temerinu. Kao i u svim drugim prilikama, sledovao im je i grb. Predstavljen je sa žitom, trskom, sve u plavičastoj boji, srebrnasti šaran, šlem u vidu kacige, ptica, sve što simbolizuje floru i faunu apatinskog kraja iz kojeg Fernbahovi potiču.

Grb porodice Fernbah

Dvorac porodice Fernbah u Apatinu - u potpunosti porušen

     Više članova ove bogate bačke porodice nemačkog porekla bili su javni i politički radnici. Najambiciozniji predstavljali su svoju klasu u Mađarskom parlamentu. Za poslanike su bili birani u Apatinu, Krnjaji, Sonti, Riđici, dok Peter Fernbah 1910. godine nije uspeo prilikom državnih izbora. Pobedio ga je dr David Konjović, advokat iz Sombora.